Chapter 7

   Čuvaj, sine, riječi moje i pohrani moje zapovijedi kod sebe.  

  Čuvaj moje zapovijedi, i bit ćeš živ, i nauk moj kao zjenicu oka svoga.  

  Priveži ih sebi na prste, upiši ih na ploči srca svoga;  

  reci mudrosti: "Moja si sestra" i razboritost nazovi "sestričnom",  

  da te čuva od žene preljubnice, od tuđinke koja laskavo govori.  

  Kad bijah jednom na prozoru svoje kuće i gledah van kroz rešetku,  

  vidjeh među lakovjernima, opazih među momcima nerazumna mladića:  

  prolazio je ulicom kraj njezina ugla i koracao putem k njezinoj kući  

  u sumraku između dana i večeri kad se hvata noćna tmina;  

  i gle, susrete ga žena, bludno odjevena i s prijevarom u srcu.  

  Jogunasta bijaše i razuzdana, noge joj se nisu mogle u kući zadržati;  

  bila je čas na ulici, čas na trgovima i vrebala kod svakog ugla;  

  i uhvati ga i poljubi i reče mu bezobrazna lica:  

  "Bila sam dužna žrtvu pričesnicu, i danas izvrših svoj zavjet;  

  zato sam ti izašla u susret, da te tražim, i nađoh te.  

  Svoju sam postelju nastrla sagovima, vezenim pokrivačima misirskim;  

  svoj sam krevet namirisala smirnom, alojem i cimetom.  

  Hajde da se opijamo nasladom do jutra i da se radujemo užicima ljubavi.  

  Jer muža mi nema kod kuće: otišao je na dalek put;  

  uzeo je sa sobom novčani tobolac; a vratit će se kući tek o uštapu."  

  Tako ga zavede svojim vičnim nagovorom, odvuče ga svojim glatkim usnama.  

  I ludo on pođe za njom, kao što vol ide na klaonicu i kao što jelen zapleten u mrežu čeka  

  dok mu strijela ne probije jetra, i kao ptica što ulijeće u zamku, i ne znajući da će ga to života stajati.  

  Zato me, sine moj, poslušaj i čuj riječi mojih usta.  

  Nek' ti srce ne zastranjuje na njezine putove i ne lutaj po njezinim stazama.  

  Jer je mnoge smrtno ranila i oborila, i mnogo je onih što ih je pobila.  

  U Podzemlje vode putovi kroz njenu kuću, dolje u odaje smrti.