Chapter 12

   U ono vrijeme prolazio je Isus subotom kroz usjeve. Učenici su njegovi ogladnjeli te počeli trgati klasje i jesti.  

  Vidjevši to, farizeji mu rekoše: "Gle, učenici tvoji čine što nije dopušteno činiti subotom."  

  On im reče: "Niste li čitali što učini David kad ogladnje on i njegovi pratioci?  

  Kako uđe u Dom Božji te pojedoše prinesene kruhove, a to ne bijaše slobodno jesti ni njemu ni njegovim pratiocima, nego samo svećenicima?  

  Ili zar niste čitali u Zakonu da subotom svećenici u Hramu krše subotu, a bez krivnje su?  

  A velim vam: veće od Hrama jest ovdje!  

  I kad biste razumjeli što ono znači: Milosrđe mi je milo, a ne žrtva, ne biste osudili ove nekrive.  

  Ta Sin Čovječji gospodar je subote!"  

  Otišavši odande, dođe u njihovu sinagogu,  

  kad gle čovjeka s usahlom rukom. A oni upitaše Isusa da bi ga mogli optužiti: "Je li dopušteno subotom liječiti?"  

  On im reče: "Tko to od vas jedinu ovcu koju ima ne bi subotom prihvatio i izvadio kad bi mu upala u jamu?  

  A koliko je čovjek vredniji od ovce! Tako, slobodno je subotom činiti dobro!"  

  Tada reče čovjeku: "Ispruži ruku!" On je ispruži, i - ruka mu zdrava kao i druga!  

  A farizeji iziđoše i održaše vijećanje protiv njega, kako da ga pogube.  

  Kad Isus to dozna, ukloni se odande. Za njim je išlo mnoštvo. On ih sve ozdravi  

  i poprijeti im da ga ne prokazuju -  

  da se ispuni što je rečeno po Izaiji proroku:  

  Evo Sluge mojega, koga sebi izabrah: mog ljubimca, miljenika duše moje! Stavit ću Duha svoga na njega: naviještat će pravo narodima;  

  preti se neće, neće bučiti, glas mu se neće čuti po trgovima;  

  trske stučene prelomiti neće, stijenja što tek tinja neće ugasiti - sve dok do pobjede ne izvede pravo.  

  Ime njegovo nada je narodima!  

  Tada mu donesoše opsjednuta, slijepa i nijema. I ozdravi ga te njemak progovori i progleda.  

  I sve ono mnoštvo zapanjeno govoraše: "Da ovo nije Sin Davidov?"  

  A farizeji čuvši to rekoše: "Ne može ovaj izgoniti đavle osim po Beelzebulu, poglavici đavolskom."  

  A on, znajući njihove misli, reče im: "Svako kraljevstvo u sebi razdijeljeno opustjet će i svaki grad ili kuća u sebi razdijeljena neće opstati.  

  Ako Sotona Sotonu izgoni, u sebi je razdijeljen. Kako će dakle opstati kraljevstvo njegovo?  

  I ako ja po Beelzebulu izgonim đavle, po kome ih sinovi vaši izgone? Zato će vam oni biti suci.  

  Ali ako ja po Duhu Božjem izgonim đavle, zbilja je došlo k vama kraljevstvo Božje."  

  "Ili kako bi tko mogao ući u kuću jakoga i oplijeniti mu pokućstvo ako prije ne sveže jakoga? Tada će mu kuću oplijeniti."  

  "Tko nije sa mnom, protiv mene je, i tko ne sabire sa mnom, rasipa."  

  "Zato kažem vam: svaki će se grijeh i bogohulstvo oprostiti ljudima, ali rekne li tko bogohulstvo protiv Duha, neće se oprostiti.  

  I rekne li tko riječ protiv Sina Čovječjega, oprostit će mu se. Ali tko rekne protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni u budućem."  

  "Ili uzmite: dobro stablo i plod mu je dobar. Ili uzmite: trulo stablo i plod mu je truo. Ta po plodu se stablo poznaje.  

  Leglo gujinje! Kako možete govoriti dobro kad ste opaki. Ta iz obilja srca usta govore!  

  Dobar čovjek iz riznice dobre vadi dobro, a zao čovjek iz riznice zle vadi zlo.  

  A kažem vam: za svaku bezrazložnu riječ koju ljudi reknu dat će račun na Dan sudnji.  

  Doista, tvoje će te riječi opravdati i tvoje će te riječi osuditi."  

  Jednom zapodjenuše s njime razgovor neki pismoznanci i farizeji: "Učitelju, htjeli bismo od tebe vidjeti znak."  

  A on im odgovori: "Naraštaj opak i preljubnički znak traži, ali mu se znak neće dati doli znak Jone proroka.  

  Doista, kao što Jona bijaše u utrobi kitovoj tri dana i tri noći, tako će i Sin Čovječji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći.  

  Ninivljani će ustati na Sudu zajedno s ovim naraštajem i osuditi ga jer se oni na propovijed Joninu obratiše, a evo, ovdje je i više od Jone!  

  Kraljica će Juga ustati na Sudu zajedno s ovim naraštajem i osuditi ga jer je s krajeva zemlje došla čuti mudrost Salomonovu, a evo, ovdje je i više od Salomona!"  

  "A kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, luta bezvodnim mjestima tražeći spokoja, ali ne nalazi!  

  Tada rekne: 'Vratit ću se u kuću odakle iziđoh.' I došavši, nađe je praznu, pometenu i uređenu.  

  Tada ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, te uđu i nastane se ondje. Na kraju bude s onim čovjekom gore nego na početku. Tako će biti i s ovim opakim naraštajem."  

  Dok on još govoraše mnoštvu, eto majke i braće njegove. Stajahu vani tražeći da s njime govore.  

  Reče mu netko: "Evo majke tvoje i braće tvoje, vani stoje i traže da s tobom govore."  

  Tomu koji mu to javi on odgovori: "Tko je majka moja, tko li braća moja?"  

  I pruži ruku prema učenicima: "Evo, reče, majke moje i braće moje!  

  Doista, tko god vrši volju Oca mojega, koji je na nebesima, taj mi je brat i sestra i majka."