Chapter 12

   I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.  

  I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.  

  A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.  

  I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.  

  Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše."  

  "Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'  

  Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'  

  I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda."  

  "Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.  

  Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.  

  Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!"  

  I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.  

  I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi.  

  Oni dođu i kažu mu: "Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?"  

  A on im reče prozirući njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!"  

  Oni doniješe. I reče im: "Čija je ovo slika i natpis?" A oni će mu: "Carev."  

  A Isus im reče: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se.  

  Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga:  

  "Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.  

  Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda.  

  I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako.  

  I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije.  

  Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu."  

  Reče im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje?  

  Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.  

  A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?  

  Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate."  

  Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?"  

  Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini.  

  Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!"  

  "Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih."  

  Nato će mu pismoznanac: "Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega.  

  Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve."  

  Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuđivao pitati ga.  

  A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?  

  A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'  

  Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao.  

  A on im u pouci svojoj govoraše: "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima,  

  prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama;  

  proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!"  

  Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo.  

  Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant.  

  Tada dozove svoje učenike i reče im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu.  

  Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."