Chapter 3

   Počinjemo li opet sami sebe preporučivati? Ili trebamo li, kao neki, preporučna pisma na vas ili od vas?  

  Vi ste pismo naše, upisano u srcima vašim; znaju ga i čitaju svi ljudi.  

  Vi ste, očito, pismo Kristovo kojemu mi poslužismo, napisano ne crnilom, nego Duhom Boga živoga; ne na pločama kamenim, nego na pločama od mesa, u srcima.  

  Takvo pouzdanje imamo po Kristu u Boga.  

  Ne kao da smo sami sobom, kao od sebe, sposobni što pomisliti, nego naša je sposobnost od Boga.  

  On nas osposobi za poslužitelje novoga Saveza, ne slova, nego Duha; jer slovo ubija, a Duh oživljuje.  

  Pa ako je smrtonosna služba, slovima uklesana u kamenju, bila tako slavna da sinovi Izraelovi nisu mogli pogledati u lice Mojsijevo zbog prolazne slave lica njegova,  

  koliko li će slavnija biti služba Duha.  

  Jer ako je služba osude bila slavna, mnogo je slavnija služba pravednosti.  

  I zbilja, nije ni bilo proslavljeno ono što je u toj mjeri proslavljeno, ako se usporedi s uzvišenijom slavom.  

  Jer ako je ono prolazno bilo slavno, mnogo je slavnije ovo što ostaje.  

  Imajući dakle takvo pouzdanje, nastupamo sa svom otvorenošću,  

  a ne kao Mojsije koji je stavljao prijevjes na lice da sinovi Izraelovi ne vide svršetak prolaznoga.  

  Ali otvrdnu im pamet. Doista, do dana današnjega zastire taj prijevjes čitanje Staroga zavjeta: nije im otkriveno da je u Kristu prestao.  

  Naprotiv, kad god se čita Mojsije, do danas prijevjes zastire srce njihovo.  

  Ali kad se Izrael obrati Gospodinu, skinut će se prijevjes.  

  Gospodin je Duh, a gdje je Duh Gospodnji, ondje je sloboda.  

  A svi mi, koji otkrivenim licem odrazujemo slavu Gospodnju, po Duhu se Gospodnjem preobražavamo u istu sliku - iz slave u slavu.